Prirodni rashlađivači su ekološka alternativa za freon i imaju veoma nizak ekološki uticaj uz minimalne vrednosti ODP-a (Potencijal oštećenja ozona) i GWP-a (Potencijal globalnog zagrevanja), ne oštećuju ozonski omotač a njihov doprinos globalnom zagrevanju je ispod limita definisanih Kjoto protokolom.

Prirodni rashlađivači, pošto su prirodni gasovi, spadaju u šire znanje kompanije SOL, koja je specijalizovana za rukovanje gasovima pod visokim pritiskom koji mogu biti i toksični ili zapaljivi.

Prirodni rashlađivači su podeljeni u tri grupe:

Amonijak (R717)

Amonijak je prirodni rashlađivač, poznat po svojim veoma visokim performansama u rashladnim ciklusima. Koristi se u rashladnoj industriji od 1930-ih godina, ima veoma nisku tačku ključanja i visoku energetsku efikasnost, zahvaljujući pre svega veoma visokoj latentnoj temperaturi isparavanja.

Za razliku od svojih odličnih rashladnih svojstava, amonijak je toksičan za čoveka i zapaljiv, a nije kompatibilan sa strujnim kolima od bakra. Kako bi se zaobišli ovi problemi koriste se postrojenja sa sekundarnim fluidom, čime se izbegava direktna ekspanzija, u kombinaciji sa glikolnom vodom ili ugljen-dioksidom. Kompleksnost ovih postrojenja podrazumeva upotrebu amonijaka u velikim industrijskim postrojenjima ili supermarketima i sportskim objektima.

Ugljen dioksid R744

Ugljen dioksid predstavlja referencu za izračunavanje GWP i po tom pitanju je izuzetno povoljan za životnu sredinu po pitanju globalnog zagrevanja i nema nikakav uticaj na ozonski omotač, a u prošlosti je sveobuhvatno korišćen do pojave CFC-ova i HCFC-ova (koji se danas više ne smeju koristiti).

Karakteristike ugljen dioksida, pored dobrog prenosa toplote, poseduju visok kapacitet volumetrijskog hlađenja, što omogućava njegovu upotrebu u kompresorima male zapremine, i odličnu termodinamičku efikasnost pri niskim i srednjim temperaturama. Specifičnost ugljen dioksida u odnosu na ostale rashlađivače je to što su neophodna specijalno projektovana postrojenja za njegov dijagram stanja (P/T).

Nije otrovan niti zapaljiv, nije zaštićen patentom i nema ograničenja njegove upotrebe širom sveta, a to su sve faktori koji čine troškove proizvodnje i distrubucije niskim u odnosu na ostale rashladne gasove.

Ugljovodonici

Poput amonijaka, ugljovodonici su se široko koristili do pojave CFC-ova i HCFC-ova, ujedno i u kućnim i industrijskim postavkama. Danas su ponovo veoma interesantni, pošto ne sadrže ni fluor ni hlor, i nisu štetni po životnu sredinu: skoro svi kućni frižideri koji trenutno postoje na tržištu koriste ugljovodonike.

Upotreba ugljovodonika za hlađenje nudi veliku prednost, pored svojih odličnih svojstava prenosa toplote, time što omogućujr upotrebu mineralnih ulja, a time se izbegavaju problemi vlage povezani sa upotrebom sintetičkih lubrikanata.

Štetnost današnjih postrojenja koja koriste ugljovodnike je veoma niska, zahvaljujući manjoj količini HC prisutnih u uređajima i odredbama regulative EN378.

Tabela primene